Redovni pregled lifta obavlja se najmanje jednom godišnje. Redovni pregled lifta obavlja Imenovano telo. Lice koje obavlja poslove održavanja lifta prisustvuje i po potrebi učestvuje prilikom redovnog pregleda lifta.
Skupština stanara u zgradama koje imaju lift su u obavezi da obezbede redovno mesečno servisiranje i proveru rada lifta.
Unapređenje svojstava zgrade predstavlja sve one aktivnosti na dogradnji ili ugradnji novih delova i sklopova u cilju poboljšavanja svojstva zgrade a naročito unapređenja energetske efikasnosti zgrade i njenih delova.
Zakonom je predviđeno pružanje savetodavne pomoći stambenim zajednicama u pogledu unapređenja energetske efikasnosti u zgradama.
Program održavanja zgrade donosi skupština stambene zajednice na predlog Profesionalnog upravnika / Upravnika.
Program održavanja donosi se najkasnije do kraja februara meseca, za tekuću godinu.
Investiciono održavanje predstavlja izvođenje građevinsko-zanatskih i drugih radova u cilju poboljšanja uslova korišćenja zgrade u toku njenog korišćenja.
Investiciono održavanje obuhvata aktivnosti i radove na popravci i zameni starih i postavljanju novih elemenata (krovne konstrukcije i drugih konstruktivnih elemenata zgrade, lifta, fasade, ograde, podova, plafona, zidova, hidro i termo izolacija i dr), instalacija (elektro, vodovodnih, toplotnih i dr), uređeja i druge opreme.
Tekuće i investiciono održavanje zgrade se izvodi u skladu sa programom održavanja koji donosi skupština stambene zajednice, u skladu utvrđenom dinamikom u zavisnosti od vrste i obima potrebnih aktivnosti i radova.
Zakon propisuje obavezu plaćanja troškova za investiciono održavanje za sve vlasnike posebnih delova. U troškovima investicionog održavanja vlasnici posebnih delova učestvuju srazmerno učešću površine svojih posebnih delova u odnosu na zbir površina svih posebnih delova (po m2). Visina izdvajanja na ime troškova investicionog održavanja ne može biti niža od iznosa propisanog aktom o investicionom održavanju zgrada koje je donela jedinica lokalne samouprave, i ova izdvajanja predstavljaju rezervni fond zgrade.
Tekuće održavanje koje se izvodi radi sprečavanja štetnih posledica po život i zdravlje ljudi, životnu sredinu, privredu ili imovinu veće vrednosti, i ima prioritet u odnosu na prethodno navedeno tekuće održavanje zgrade, mogu biti aktivnosti i radovi kao što su:
– skidanje i popravka elemenata fasade i krova za koje se utvrdi da ugrožavaju bezbednost ljudi i imovine (maltera, fasadnih obloga, krovnog pokrivača i dr),
– popravka ili zamena delova krova, radi zaštite od prokišnjavanja, odnosno prodora vode i drugih atmosferskih padavina, kao i popravke ili zamena drugih elemenata krova (dimnjaci, ventilacioni kanali, krovni otvori),
– ponovno stavljanje lifta u pogon, odnosno popravke ili zamene lifta sa pripadajućim delovima (kućica, liftovsko okno sa instalacijama i uređajima) kao i ispitivanje ispravnosti prema važećim propisima o liftovima,
– popravka ili zamena oluka i olučnih cevi i drugih limenih opšivki, ukoliko se utvrdi da su uzrok pojave vlage i prokišnjavanja,
– skidanje ili popravka oštećenih delova balkona, terasa, lođa i stepeništa zgrade za koje se utvrdi da ugrožavaju bezbednost ljudi i imovine,
– popravka ili zamena vodovodne i kanalizacione cevi i po potrebi snimanja iste, specijalizovanom opremom kada dođe do prskanja njenih delova,
– popravka ili zamena hidrofora i njegovih delova kada zbog kvara zgrada ostane bez vode,
– izbacivanje podzemnih i slivnih voda iz podrumskih i drugih prostorija u zgradi,
– otklanjanje uzroka nestanka struje zbog kvara na elektroinstalaciji zgrade, od strujomernog ormana do razvodne table u stanu, odnosno sijaličnog mesta u zajedničkim prostorijama,
– utvrđivanje i otklanjanje uzroka elektriziranja uređaja i instalacija u zgradi i stanu, odnosno otklanjanje kvarova i nedostataka koji mogu dovesti do požara,
– popravka ili zamena cevne mreže, grejnih tela i delova toplovodnih, odnosno gasnih postrojenja zgrade, zbog prskanja delova mreže, grejnih tela i toplovodnog, odnosno gasnog sistema,
– popravka ili zamena oštećenog protivpožarnog stepeništa,
– popravka hidranata, hidrantskih creva i drugih hidrantskih delova u zgradi kada dođe do prskanja, oštećenja njihovih delova ili nestanka (krađe),
– popravka ili zamena instalacija i uređaja za zaštitu od požara,
– popravka ili zamena neispravnih gromobrana,
– popravka agregata.
Tekuće održavanje predstavlja izvođenje radova koji se preduzimaju radi sprečavanja oštećenja koja nastaju upotrebom zgrade ili radi otklanjanja tih oštećenja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svih radova kojima se obezbeđuje održavanje zgrada na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti. Tekuće održavanje, pored redovnih pregleda, servisiranja i popravki elemenata, opreme i instalacija, mogu biti aktivnosti i radovi kao što su:
– redovno servisiranje liftova u skladu sa važećim propisima;
– popravka ili zamena automata za zajedničko osvetljenje, prekidača, sijalica i dr,
– deratizacija, dezinsekciju i dezinfekciju zajedničkih prostorija u zgradi u skladu sa važećim propisima,
– čišćenje slivnika, oluka i olučnih cevi zgrade,
– popravke ili zamenu okova, brava, katanaca i drugih uređaja za zatvaranje ormana za strujomere, vodomere, telefonske i televizijske instalacije u zgradi,
– krečenje i bojenje zajedničkih prostorija u zgradi,
– farbanje cevne mreže, grejnih tela i drugih uređaja u zajedničkim delovima zgrade,
– održavanje higijene u zajedničkim delovima zgrade (čišćenje i pranje ulaza, stolarije, zajedničkih prostorija, stepeništa, hodnika, zastakljenih površina i dr),
– čišćenje i održavanje platoa i trotoara oko zgrade, odnosno nasipa, useka, rigola i slično,
– drugi radovi kojima se obezbeđuje održavanje zgrade na zadovoljavajućem nivou upotrebljivosti.
U troškovima tekućeg održavanja učestvuju svi vlasnici posebnih delova i to srazmerno broju svojih posebnih delova u odnosu na ukupan broj svih posebnih delova. Visina izdvajanja na ime troškova tekućeg održavanja ne može biti niža od iznosa propisanog aktom o tekućem održavanju zgrada koji donosi jedinica lokalne samouprave.
Hitne intervencije su sve one intervencije koje se bez odlaganja izvršavaju radi zaštite života i zdravlja ljudi, njihove sigurnosti, zaštite imovine od oštećenja i dovođenje zgrade i njenih delova u stanje ispravnosti, upotrebljivosti i sigurnosti, u roku od 48 časova.
Hitne interevencije mogu biti sledeće aktivnosti i radovi:
– odglavljivanje, obezbeđenje i oslobađanje lica i stvari iz zaglavljene kabine lifta,
– zatvaranje vode na centralnom ventilu i glavnim ventilima po vertikalama usled pucanja vodovodne instalacije,
– intervencije kojima se objektu obezbeđuje redovno snabdevanje vodom i električnom energijom,
– odgušivanje kanalizacione mreže u objektu ili posebnim delu i odnošenje izlivnih ostataka i dezinfekcija prostora,
– obezbeđenje ugroženog prostora (trotoara, prilaznih staza i drugo) u okruženju stambene zgrade upozoravajućom ogradnom barijerom sa znakom upozorenja, radi bezbednosti ljudi i imovine od delova sklonih padu sa stambene zgrade, kao i ledenica,
– preduzimanje zaštitnih mera u cilju prevencije požara i drugih oštećenja kojima se sprečavaju ugrožavanje bezbednosti lica i imovine,
– popravke ili zamene delova krovnog pokrivača, ako su ugrožene elektroinstalacije.
Vlasnik posebnog dela zgrade treba da, odmah po saznanju nastanka potrebe za hitnom intervenciom, o tome obavesti Profesionalnog upravnika/ Upravnika u stambenoj zgradi. Profesionalni upravnik / Upravnik je potom dužan, da odmah po saznanju a najkasnije u roku od 48 časova od saznanja (ukoliko iz objektivnih razloga nije bilo moguće ranije), preduzme odgovarajuće mere u cilju izvršavanja potrebnih aktivnosti i radova ili da o tome obavesti organizaciju koja izvodi ovu vrstu radova sa zahtevom za njihovo hitno izvršavanje.
Za štetu koja nastane usled propuštanja preduzimanja mera u cilju organizovanja aktivnosti po hitnim intervencijama odgovara Profesionalni upravnik/ Upravnik.
Troškovi hitnih intervencija finansiraju se iz sredstava stambene zajednice bez obzira za šta su ta sredstava namenjena.
Aktivnosti na održavanju zgrade se sprovode kroz:
– hitne intervencije,
– tekuće održavanje,
– investiciono održavanje.
U slučaju nastanka štete usled ne ispunjavanja obaveze održavanja odgovara:
– vlasnik posebnog dela za štetu koja potiče od njegovog posebnog dela a bez obzira na krivicu,
– vlasnik samostalnog dela za štetu koja potiče od njegovog samostalnog dela a bez obzira na krivicu,
– stambena zajednica za štetu koja potiče od zajedničkih delova zgrade (ako stambena zajednica ne nadoknadi štetu u određenom roku za štetu su onda suspsidijarno odgovorni i svi vlasnici posebnih delova).
Stambena zajednica odgovorna je za nastalu štetu i kada nije moguće utvrditi od kog posebnog ili samostalnog dela zgrade potiče šteta i u tom slučaju za štetu, zajedno sa stambenom zajednicom, solidarno odgovaraju i svi vlasnici posebnih ili samostalnih delova.
Profesionalni upravnik je odgovoran stambenoj zajednici ili vlasniku posebnog dela za štetu koja je nastala usled njegovih postupaka ili propuštanja preduzimanja mera na održavanju ili otklonjanju nastale štete.